Vodio se ovakav razgovor pre nedelju dana u Srbiji, inace sam u Americi. Prica mi covek kako je velika razliak u bogatstvu u Britaniji, gledao emisiju, i kaze bogatasa sve strah koliko para ima u odnosu na ostale.

Onda me on pita cime se bave ljudi u ovom mestu u Americi u kom sam. Rekoh, pa poljoprivreda pre svega, malo je mesto, nerazvijeno. Sigurno su im velika imanja, kaze on. Jesu. A ovde kod nas, dodaje, sve isparcano, sitno, slabo moze od toga da se zivi. Pa tesko, ali ako bi se od toga napravili veliki posedi onda bi ti dobio bogate seljake, kao ovde u Americi.

Sve u svemu, ne moze i jare i pare. Ili ce svi da zive prilicno bedno, ili ce neki da imaju vise, a neki mnogo manje.

Takvim analizama o kineskom zastoju obiluje Zapadna stampa. Zaista Kina je pred velikim izazovom. Kako odrzati privredi rast od 7%, dok je na Zapadu taj rast vec godinama zvanicno na pozitivnoj nuli, a nezvanicno u recesiji. Treba imati hrabrosti pa pogledati istini u lice.

Rat je nekom dobar, nekom nije, kao način raspodele prirodnih resursa. Šta Kina dobija ulaskom u Siriju? Naftu? Sa naftom koja je još uvek glavni energent u transportu, Kinezi mogu izaći iz svake krize i krenuti u dalji napredak. Samo jedna milijarda Kineza znači 250 miliona vozila u pokretu bar jedan sat. Ako uzmemo da je prosečna potrošnja kineskih vozila 7 litara, ako ne i više (teretna, autobusi, lokomotive, itd) onda im za pokretanje tih vozila treba oko 1,75 milijardi litara goriva na sat.